Zašto mi treba kasting ili proba pred kamerom pre angažmana?
Prijava nije angažman.
Fotografije mogu reći da li neko možda vizuelno odgovara. Poruke mogu reći da li joj se ideja dopada. Ni jedno ne govori kakva je stvarno u prostoriji, može li glumiti, komuniciramo li dobro i može li izvesti materijal kada kamera radi.
Zato postoji kasting.
Prava produkcija može uključivati put, smeštaj, lokacije, opremu, drugog izvođača i mnogo planiranja. Vrlo malo smisla ima graditi sve to oko osobe s kojom prethodno nismo radili. Manji kasting daje obema stranama kontrolisan način da vide je li projekat stvaran pre obavezivanja na skupu verziju.
Prvi deo obično je razgovor. Ja nju intervjuišem, očigledno, ali i ona mene. Pričamo o konceptu, šta stvarno želi od rada, šta je zanima, šta ne želi, objavljivanju, privatnosti, putu, isplati, testovima gde su potrebni i učesnicima.
Pokušavam da utvrdim razume li za šta se prijavljuje i ima li stvarne kreativne hemije. Ona treba da procenjuje da li komuniciram kako je sajt nagovestio, deluje li atmosfera normalno i želi li još da radi sa mnom kada prestanem da budem sajt i postanem prava osoba koja sedi preko puta.
Tu je i gluma kada je projektu potrebna. Mogu tražiti replike, reagovanje na režiju, prikazivanje stida, straha, privlačnosti, besa, oklevanja ili emocije od koje uloga zavisi. Model može savršeno izgledati na fotografijama i potpuno nestati čim treba da progovori. Dešava se i suprotno. Običan portfolio može sakriti nekoga ko postaje neverovatno zanimljiv kada se kreće, priča i uživi u lik.
Baš zato ne volim kasting samo iz fotografija.
Kasting je i mesto gde dokumenti i novac prestaju biti apstraktni. Provera identiteta, produkcijski dokumenti, umetničko ime ako je potrebno, korišćenje, objavljivanje i stvarne granice projekta moraju imati smisla. Ako je i kasting plaćen, dogovaraju se honorar i isplata.
I da, za eksplicitan rad može postojati eksplicitna proba pred kamerom kada je unapred dogovorena.
Nema smisla pretvarati se. Ako se neko razmatra za produkciju koja zahteva stvarnu seksualnu aktivnost, možda moram znati može li stvarno izvesti ono od čega uloga zavisi dok kamera radi. U zavisnosti od projekta i dogovora za kasting, to može uključivati eksplicitne poze, vidljive genitalije, različite seksualne položaje, uglove penetracije, oralni seks i kadrove ejakulacije.
To nije iznenadni test ni način da se vidi može li se neko pogurati dalje. Cilj je suprotan. Ako puna produkcija zavisi od određenog eksplicitnog nastupa, bolje je za obe strane da na malom kontrolisanom kastingu vide je li izvođačici stvarno prijatno i može li raditi pred kamerom, pre rezervisanja letova, lokacija i veće produkcije na pretpostavci da može.
I ona mene tada testira. Kako režiram kada posao postane eksplicitan? Slušam li? Je li atmosfera očekivana? Znači li STOP stvarno stani? Deluje li stvarnost kao nešto čemu bi se dobrovoljno vratila?
Zato kasting smatram osiguranjem za obe strane, ne dokazivanjem nečije vrednosti meni.
Ako radi, puna produkcija može se planirati oko osobe za koju sada znamo da stvarno odgovara. Ako ne uspe, niko nije zakazao. Samo smo naučili pre trošenja mnogo više novca, vremena i energije na pogrešnu kombinaciju.