Šta producenti stvarno traže ako sam potpuna početnica?
Početnica ne može ponuditi iskustvo koje nema. To nije nužno problem.
Za neke produkcije zanimljivo pitanje je da li osoba odgovara ideji. Primećuje li je kamera? Komunicira li dobro? Kreće li se prirodno? Postoji li hemija s konceptom, producentom ili drugim izvođačem? Deluje li kao neko koga bi publika stvarno pamtila?
Za odgovore ne treba ogroman portfolio. Nekoliko aktuelnih fotografija pokazuje izgled. Razgovor može otkriti da li razume projekat i iskreno je zainteresovana. Proba pred kamerom može reći mnogo više o prisustvu nego dvadeset poziranih fotografija.
Važna je i pouzdanost, a taj deo nije glamurozan. Odgovara li jasno? Zna li gde treba da bude? Može li razgovarati o putu i datumima bez haosa? Može li reći za šta je otvorena bez teranja svih da nagađaju? Produkcije dovoljno koštaju da lako planiranje s nekim ima stvarnu vrednost.
Početnica može čak bolje odgovarati nekim radovima. Izvođačica s godinama konvencionalnog porna može biti tehnički odlična, ali već imati veoma naučene načine kretanja, poziranja i reagovanja na kameru. Ako projekat želi nespretnost, realnost ili nekoga ko još deluje kao obična osoba, početnica može doneti nešto drugačije.
To ne znači da je ‘nova’ automatski privlačno. Osobi i dalje treba izgled, prisustvo ili ličnost za ulogu. Samo znači da nedostatak iskustva nije isto što i nedostatak vrednosti.
Pratioci su opet odvojena stvar. Ako brend angažuje nekoga jer donosi veliku publiku, broj pratilaca je važan. Ako ja biram nekoga jer mislim da pripada filmu, može biti gotovo nevažan.
Kao početnica ne bih izmišljala profesionalnu istoriju. Ako je prvo snimanje, reci. Ako nikad nisi bila gola pred kamerom, reci. Producent koji zaista želi početnice ne plaši se reči prvo.
Moj kasting često počinje osobom, ne CV-jem. Zanima me da li tu postoji nešto što postaje zanimljivije kada kamera radi.
Postoji još jedan kvalitet koji se teško vidi u portfoliju: može li osoba prestati da razmišlja o tome da dobro izgleda? Mnogo modelinga uči ljude da čuvaju svoje najbolje uglove. Filmu nekad treba suprotno. Zbunjenost, plač pri kom ne izgledaš lepo, smeh u pogrešnom trenutku, lice koje ne pozira. Ako osoba može da prepusti liku kontrolu umesto stalne provere da li je još privlačna, to može biti mnogo vrednije od savršene poze.